Modernizacija kuhinja, edukacija osoblja, kvalitene kulinarske škole, konceptualni restorani je nešto što je potrebno da bismo uhvatili val promjena kada se radi o ugostiteljstvu u BiH.

Intervju: Almir Mukača, chef.

Almir Mukača je svoju kuharsku karijeru započeo na televiziji. Prve kuharske avanture je doživio u emisiji „Konačno petak“ na BHT1 u kojoj je u dvije sezone kuhao za neke od najvećih zvijezda regiona. Zatim je svoj biznis sa dostavom organske ne usmjerio ka cateringu i to je trajalo do početka pandemije. U pandemiji je radio u restorenu „Kibe Mahala“ u Sarajevu. Bio je suosnivač i voditelj „Šah Mat“ burger restorana. Almir je diplomirao na Političkim naukama u Sarajevu. Dugi niz godina radio je u IT industriji, zatim na univerzitetu i fondaciji BIGMEV u kojoj je radio na razvoju odnosa između BiH i Turske. Tečno govori engleski, turski i njemački. 

Poznati harizmatični Bh.kuhar Almir Mukača, otkrio nam je svoj početak u kuhinji, ispričao utiske sa prvog „HUBIH masterclass“ događaja, te nam je otkrio koncept novog Arigato Sushi Bar-a u Sarajevu. Da Bosna i Hercegovina ima dobru kuhinju ali i dobre kuhare, dokaz je upravo Almir. 

Kada se javila ljubav prema kulinarstvu?

Postoje dvije vrste ljudi na ovom svijetu. Ljudi koji vole hektiku, pritisak, vrućinu, ludost restoranskih kuhinja, a zatim su tu normalni ljudi kojima to nije privlačno. Ja srećom pripadam ovoj prvoj grupi. Dinamika koju kuhinja ima je nešto što ne možete osjetiti ni na jednom drugom poslu. To jeste fizički zahtjevan rad, ali zadovoljstvo ljudi kojima ste spremili tu hranu je jedna neprocjenjiva energija koju dobijate. Ja strašno volim ljude, ekstroverta sam na kvadrat i svoju energiju crpim iz komunikacije s ljudima, a ujedno volim hranu i volim ljude koji vole hranu jer su to po pravilu dobri ljudi. Jednu stvar koju sam zaključio je da je “hrana” zajednička tema svim ljudima i da se rijetko možete posvađati s nekim na temu hrane. Ljudi najbolja iskustva pamte kroz hranu koju su jeli. Hrana nas podsjeća na djetinstvo, na dom, na prijatelje. Eto, upravo ovo gore navedeno je razvilo moju ljubav prema kulinarstvu. 

Šta je bila tvoja odskočna daska u karijeri?

Ne znam da li sam još skočio sa te odskočne daske kada govorimo o mom iskustvu kao kuhara, jer svaki dan uviđam koliko ne znam i koliko toga još treba da naučim. Sreća pa sam okružen prijateljima koji su mnogo iskusniji kuhari od mene od kojih učim svaki dan, a moram ih spomenuti, to su Safet Salihović, Adtriatik Kuč Tiki, Kenan Hasković, chefovi koji svojim rukama i umom čuda čine. 

Posjetili ste HUBIH Masterclass događaj u Sarajevu, možete li nam reći više o tome, kakvi su Vaši utisci i zaključak vezano za ugostiteljstvo u Bosni i Hercegovini?

Dan kada prestanete da učite je dan vaše dženaze/sahrane. Imao sam sreću učestvovati na Masterclassu koji je organizovala kompanija Sfera d.o.o. iz Mostara u sklopu specijaliziranog časopisa za hotelijerstvo i ugostiteljstvo – HUBIH, i svaka sekunda provedena na tim predavanjima je bila dragocjena. Predavači su bili iskusni chefovi koji su svoje znanje dijelili nesebično. Posebno su me se dojmila dvojica chefova Ivan Pažanin i Deni Srdoč. Imam video snimak predavanja i polako ih vraćam i preslušavam, jer su nam dali toliko dobrih savjeta, trikova i tehnika da jednostavno mogu reći da sam se sada popeo jednu ljestvicu na mom putu učenja. 

Da li je potrebno više edukacija i obuka ugostiteljskih radnika u Bosni i Hercegovini?

Ugostiteljstvo u BiH treba renesansu. Kada vidite šta se sve dešava u regionu i koliko je kulinarstvo otišlo daleko shvatite da BiH strašno zaostaje za tim tokovima. Modernizacija kuhinja, edukacija osoblja, kvalitne kulinarske škole, konceptualni restorani je nešto što je potrebno da bismo uhvatili val promjena. Kada pričam sa starijim kolegama koji su radili u ugostiteljstvu prije rata, tek shvatim koliko je taj sistem bio organizovan. 

Uskoro sa kolegom otvarate Arigato Sushi Bar. Možete li nam reći više o samom konceptu, te o ideji za otvaranje. 

Kolega Kenan Hasković i ja uskoro otvaramo sushi bar Arigato u Sarajevu na Čobaniji, u kojem će fokus biti na sushiju. Kad kažem fokus, mislim na to da na meniju nećete imati još pedeset japanskih jela, pa se onda ne možete odlučiti šta da jedete. Japance volim jer su jednostavni, pa i sam koncept menija i uređenja je vrlo jednostavan. Prostor je mali, nekih 22 m2 sa barskim stolicama i otvorenom kuhinjom, kao u Japanu. Tu ćete moći doživjeti pravo sushi iskustvo jer chef ispred vas pravi sushi i imate mogućnost da razgovarate s njim i pitate sve što želite, čak tema ne mora da bude sushi. 

Za kraj, poruka za naše čitaoce?

Moja poruka čitaocima časopisa HuBiH  je da BiH ima ogroman gastronomski potencijal koji je neiskorišten. Stidljivo pričamo o našoj hrani i na žalost, sveli smo je na pite i ćevape. Moramo shvatiti da BiH ima jednu od najboljih kuhinja na svijetu i da je moramo predstaviti svima koji dolaze u najboljem svjetlu.