Svaka promjena posla donosi jedno novo iskustvo.

Intervju: Stefan Stanković, kuhar

Stefan Stanković rođen je 13.03.1990. godine u Novom Sadu. Njegovi najveći uspjesi u životu su Dušan i Mihajlo, njegovi sinovi. Kuhanjem se bavi od svoje dvadesete godine i svaki dan želi da nauči nešto više o ovom poslu. Trenutno radi u Restoranu Dubrovnik na ostrvu Lopud u Hrvatskoj i očekuje vas tamo.

Danas vam predstavljamo Stefana Stankovića, kuhara u restoranu Dubrovnik, na ostrvu Lopud. Sa Stefanom smo razgovarali o njegovim počecima u karijeri, stilu kuhanja i jelima koja najradije sprema. Opisao nam je kako se to rodila ljubav prema kuhanju, te je poslao veoma zanimljivu poruku za naše čitatelje i sve mlade kuhare.

Kada i kako se rodila ljubav prema kuhanju?

Još kao mali sam uvek voleo da se petljam oko kuhinje, ali nisam slutio da će to tada biti moj put. Kada sam završio srednju školu zavoleo sam posao. Kada sam počeo raditi u kuhinji, shvatio sam da ne postoje granice u ovom poslu i da je nebo granica sto se tiče uparivanja raznih ukusa i stvaranja novih jela.

Šta je bila Vaša odskočna daska u karijeri? Možete li nam reći nešto više o svojim počecima?

Počeo sam raditi sa 20 godina ovaj posao i onda sam ga istinski zavoleo, želeo sam da napredujem, da svaki dan budem bolji. Promenio sam dosta resotrana samo da bih “ukrao” što više stvari od drugih kuvara i da bih naučio nešto novo. Svaka promena posla donela mi je jedno novo iskustvo.Odskočna daska, hm ne znam iskreno, mislim da ću tek da odskočim do zvezda, jer ta želja u meni i dalje gori i neće se ugasiti nikada.

Gdje ste stekli najviše iskustva?

Najviše iskustva – pa generalno, na početku karijere sam menjao stalno kuhinje, kao što sam i rekao, da bih naučio što više stvari. Nažalost najviše iskustva sticao sam u restoranima u inostranstvu, ne ovde, Hrvatska, Crna Gora.

Možete li nam reći više o svom ‘stilu’ kuhanja te kakva jela spremate?

Teško pitanje moram priznati jer ne znam da li imam određeni stil ili je to sve neki sklop i spoj svega što sam do sada naučio u ovom poslu. Radio sam u raznim kuhinjama, domaćim, internacionalnim, kineskim, stejk i burger varijantama, mediteranskim naravno, ali generalno riba i morski plodovi su ono što me najviše nekako privlači da radim, jer zaista im treba mnogo ljubavi i pažnje.

Da li često mijenjate svoj meni, šta novo možemo vidjeti u vašoj ličnoj ponudi?

Menjam, ne volim ustaljenost u ovom poslu i ne volim iste stvari, to je kao da idete na isto mesto stalno istim putem, a niste probali druge puteve koji vam mogu doneti nešto zanimljivo i novo. Volim da menjam jelovnike stalno, da bi gostima bilo zanimljivije i da ljudi koji rade sa mnom nauče što više stvari, jer zaista nemam problem da podelim sa drugima ono što znam, ako vidim da u njima ima želje za učenjem i napredovanjem.

Koja jela nikada ne napuštaju svoje mjesto na vašem meniju, i zašto?

Mislim da je svako jelo u nekom trenutku napustilo moj jelovnik, ali su se tako i mnoga vraćala, kao što je Ahi Tuna, Biftek tagliata, Cordon Bleu, Carbonara (ali ona prava bez pavlake i ostalih gluposti), morao sam naglasiti to jer mi je bolna tačka kada vidim loše spremljenu, to su neki klasici koji ne trebaju da se menjaju, barem po mom mišljenju.

Za kraj, poruka za naše čitaoce?

“It was God who created oysters and apples. And you can't improve recipes like that. But it is our job to try.” To je moja omiljena rečenica i  poruka svim mladim kuvarima koji tek počinju, ali i onima koji rade dugo. Menjajte, učite svaki dan, jer nebo je granica u ovom našem poslu.