Seoska domaćinstva predstavljaju autentične i šarmantne oaze u prirodi, udaljene od gradske vreve i urbanog stresa. Ova idilična mjesta nude posjetiocima mogućnost da se povežu sa prirodom, iskuse tradicionalni način života i uživaju u jedinstvenom seoskom gostoprimstvu. U nastavku intervju sa Milošom Gajićem, koji će reći nešto više o srpskom „bukingu“.
Predstavite nam se ukratko
Moje ime je Miloš Gajić. Radim u sektoru marketinga na portalu Selo.rs.Završio sam studije turizma u Novom Sadu i od prvih fakultetskih dana bavim se turizmom.Prošao sam i rad u agencijama i hotelima, ali marketing i seoski turizam su bile oblasti koje su me najviše interesovale.Volim da provodim vreme u prirodi, naročito na selima, gde smatram da još uvek žive prave vrednosti svakog društva.
Opisite nam “vase selo” i kako je nastala ideja o ovoj vrsti posla i otkud ljubav prema ovome poslu?
Selo.rs je projekat koji je započet još 2003. godine kada je i napravljena prva verzija sajta, tako da poslujemo punih 20 godina što nas čini pionirima u internetu poslovanju uopšte.Ideja je potekla od osnivača sajta sa ciljem da se na jednom mestu okupe sva seoska domaćinstva Šumadije i tako ih učinimo pristupačnijim i vidljivijim za potencijalne goste.Sajt je brzo stekao popularnost na obe strane: i kod gostiju i kod vlasnika smeštaja, pa se broj korisnika naglo povećao.Danas smo najveća domaća baza smeštaja za odmor u selima i prirodi Srbije sa preko 2.000 objekata i prestavljamo neku vrstu domaćeg booking-a.
Sta Vam je najveca motivacija i inspiracija za rad
Najveća motivacija za rad dolazi iz samih seoskih domaćinstava. Kada na selu imate vredne i poštene domaćine kojima je gostoljubivost svojstvena, pa kada takvim ljudima pomognete da dođu do gosta to znači višestruko.Ohrabrujete vlasnike da sa tim poslom nastave i da su zauzeli dobar pravac, ali istovremeno utičete na stvaranje jedne posebne veze između gosta i domaćina koja vrlo često prerasta i u prijateljstva.Neretko se dešava da mladi pomažu roditeljima u ovom poslu, pa kada utičete na njegov razvoj, utičete i na njihovu odluku da ne napuštaju sela, već da u njima planiraju svoju budućnost i to je ono što je navažnije.
Koji su najveci izazovi sa kojima se susrecete u Vasem radu?
Možemo reći da su to uglavnom “slatke muke”. Odnosno kako se ova vrsta turizma sve više razvija, naročito od perioda Korone, najvažnije je kako napraviti sistem koji može da opsluži sve veći broj korisnika.Odnosno koji omogućava gostima da na lak i brz način donesu odluku koji smeštaj da odaberu i kako efikasno da rezervišu, a sa druge strane da vlasnicima omogući jednostvno rukovanje sa rezervacijama i komunikaciju sa gostom.Jedan od važnih izazova predstavlja i uklapanje seoskih i tradicionalnih vrednosti u moderne trendove promocije na društvenim mrežama i internetu uopšte.
Planovi za dalji rad
Naši planovi za budućnost okrenuti su promociji jednog posebnog iskustva, a to je boravak u izvornim autentičnim seoskim domaćinstvima. Želimo da stavimo akcenat na one smeštaje i domaćine koji gostima mogu da ponude boravak na selu na kojima će se odmoriti, ali istovremeno imati priliku da vide i učestvuju u svakodnevnom životu. To bi na primer značilo da porodice koje su na domoru imaju mogućnost da svojoj deci pokažu kako se skupljaju jaja iz kokošinjca, kako nastaje kajmak, a kako spremaju neka tradicionaolna jela. Drugim rečima da iz prve ruke vide kako izgleda život na selu i da ga uporede sa životom u gradu.
Poruka citateljima.
Poruka za sve čitaoce je da ako do sada nisu, počnu da razmatraju kratke odmore od po nekoliko dana ili barem za vikend u nekom od seoskih domaćinstava njihovog kraja. Nikako ne odbacujemo da treba posetiti i evropske metropole ili odmarati na moru. To je itekako važno iz nekih drugih aspekata. Ali treba zanti da u selu, novac ostavljate seljaku. To za njega nije bogatstvo, ali jeste vetar u leđa i potvrda da je to što radi dobro, te da u tome istraje. Da sredstva uloži dalje u posao i da se razvija, a nikako da ga napušta. Jer negde ste ipak turista, a u selu uvek drag i rado iščekivan gost, a to je već poseban osećaj.