Od porodične tradicije do modernih tehnika, Nenad Tomić otkriva tajne svoje karijere i strast prema kulinarstvu.

Intervju: Nenad Tomić, chef

Nenad Tomić, rođen 1987. godine u Užicu, završio je srednju školu u Čajetini i na Zlatiboru, a visoku školu gastronomije u Beogradu. Ima bogato iskustvo u vrhunskim restoranima i hotelima širom Srbije i Crne Gore. Radio je u restoranima “Amci”, “Sofa”, “Lorenzo” i “Kakalamba”, a kao šef kuhinje u restoranu “Naša Priča” postigao je veliki uspeh. Godine 2022. postao je sous chef kuhinje u restoranu “Jam”, koji je ušao u Michelin vodič. Pokrenuo je projekat “Lični Kuvar” i sarađivao sa Bosch-om na razvoju kuharskih akademija. Godine 2023. radio je na mini kruzeru u Hrvatskoj, a trenutno vodi akademiju i radionice kuharstva u Bosch Home Experience centru. Gostovao je u više od 40 kuharskih emisija i pisao za kulinarske časopise.

Nenad Tomić je ime koje je postalo sinonim za vrhunski kulinarski rad u Srbiji. Njegov put u svijet gastronomije nije slučajan – on dolazi iz porodice u kojoj je ljubav prema kuhanju prenošena s generacije na generaciju. Od prvih jela koje je pripremio uz svoju majku, do profesionalnih kuhinja u najboljim restoranima, Nenadova strast prema kuharstvu raste i danas.

U intervjuu koji sljedi, saznajte kako je postao jedan od najcenjenijih kuhara u regionu, šta mu znači biti Bosch ambasador i kako je njegov projekat „Lični Kuhar“ pomjerio granice u domaćem kulinarstvu.

Možete li nam reći kako je započela Vaša kulinarska karijera i šta Vas je motivisalo da odaberete ovaj put?
To nam je porodično ,da kažem u krvi. Deda Novak je bio kuvar i to uspešan jedno vreme je čak radio i u Titovoj pratnji. Prelomni trenutak je bio kada sam imao pet ili šest godina i deda je gostovao na televiziji, pripremao je recept mislim da je bio u pitanju gulaš, ali nisam siguran. Zapamtio sam da je bio u beloj košulji, teget kecelji i da je imao crvenu kravatu.

Od tog trenutka sam govorio da ću da budem kuvar kada porastem.Polako sam uz majku spremao neka jednostavna jela kod kuće: kao što su palačinke, jaja za doručak, prženice i čak komplet lepinju jer dolazim iz tog kraja. U profesionalnu kuhinju prvi put sam ušao 2003 godine, i od tada je ljubav samo rasla. Mislim da se ni sada posle 22 godine nije smanjila, čak je i veća i lepša. Kako upoznajem nove načine kuvanja, recepte tehnike, namirnice tako se ljubav prema kuvanju još više rasplamsava.

Koji su bili ključni trenutci ili prekretnice koje su Vas dovele do uspjeha?
Rekao bih da je ključna ljubav prema kuvarstvu. Jer čovek ako ne radi ono što voli i što ga ispunjava nije srećan i ne može da uživa u tome. Pre polaska u srednju školu imao sam razgovor sa dedom u vezi posla kuvara i šta me sve čeka na putu do šporeta, da se tako izrazim. I ako mi je rekao kako ću ja prvo vreme da ljuštim krompir, luk, šargrepu, da perem sudove, da ribam frižidere i kuhinju i raditi sve te fizičke poslove i da tek kroz neko vreme ću prići šporetu. Imao sam utisak kao da pokušava da me zastraši i time da prover da li sam ja siguran u svoju želju da budem kuvar.

Ja sam na to odgovrio, ali ću ja na kraju svega toga kuvati, on se nasmejao i rekao da to zavisi od mene. Zanimljivo je da sam imao razgovor i sa bakom, koja mi je ispričala čega je sve deda morao da se odrekne kako bi bio uspešan i da zapravo porodica dosta trpi, zbog ovog posla. Jer kuvarsko radno vreme je da kažem tako, od jutra do sutra i kada svi odmaraju mi tada najviše radimo. I na kraju eto mene u kuhinji. Takodje bih napomenuo, kada sam prvi put samostalno pripremao jela za goste i video njihovo izraze lica da u tim jelima uživaju, onda sam shvatio da je to definitivno posao kojim ću se baviti.

Kako ste postali BOSCH ambasador i što za Vas znači ova uloga?
Osnivanjem Ličnog Kuvara msilim da sam otvorio jedno novo poglavlje gastronomije kod nas. Cilj mi je bio da dočaram klijentima šta se dešava iza vrata restoranske kuhinje. Kako jelo nastaje, kako kuvari razmišljaju i da im tu atmosferu i iskustvo donesem u njihove domove. Opšte poznato je da je Bosch jedan od najvećih brendova za proizvodnju kućnih aparata i sinonim za kvalitet. I tako je naša saradanja nastala iz obostrane želje da pokažemo da na Bosch aparatima u svom domu možete da pripremate hranu kao profesionalac.

Što Vas je inspirisalo da pokrenete „lični kuvar“ i kako je projekt nastao?
Lični kuvar je nastao sa ciljem da zaljubljenicima u hranu i hedonizam ponudimo nešto novo, profesionalnog kuvara u svom domu. U direktnom kotnatku sa klijentima razgovaramo o namirnicama koje se korite za izradu jela i o raznim „CAKAMA“ koje koristim u profesionalnoj kuhinji. I na koji način možemo da uz malu dozu improvizacije i mašte dodjemo do vrhunskih jela i do ukusa koji su nam bili nepojmiljivi i nekarakteristični za naše podneblje.

Možete li nam reći kako ovaj projekt doprinosi promociji kulinarstva?
Na više načina. Jedna od njih je direktan kontakt i razgovor sa klijentima. Edukacijom širokog kruga ljudi da hrana nije samo potreba već i da u njoj treba uživati.

Spajanjem ukusa i aroma razlišitih namirnica ne udovoljavamo samo našem stomaku, već i svim ostalim čulima. Da uživanje u hrani i voleti da jedemo nije isto. Mišljenja sam da ljudi koji volie da jedu, oni samo udovoljavaju svojoj osnovnoj potrebi i da njima nije bitno šta je na tanjiru. Oni mogu da ne vole odredjenu grupu namirnica i kod njih nema kompromisa izmedju toga šta vole i ne vole da jedu. Dok ljudi koji uživaju u ukusima hrane, oni su mnogo fleksibilniji i oni vole da eksperimentišu. Čak su spremni da ukoliko ne vole ili su intolerantni na neku grupu namirnica oni bi zarad uživanja kombinovali bi čak i te vrste namirnica.

Osvojili ste tri zlatne medalje u kategoriji IDS Vegetarian. Koji su izazovi i posebnosti kuhanja vegetarijanske kuhinje na takmičenjima?
U današnje vreme je jako lako baviti se vegetarijanskom kuhinjom uz dostupnost namirnica i interneta, naručito društvenih mreža. Za sve namirnice postoje alternative.

Zapravo čak i vegetarijanska kuhinja daje ogroman spektar improvizacije i kreativnosti. Jer jelovnik treba da bude kompleksan i da bude raznovrstan. Najbaitnije je u vegetarijanskoj kuhinji da se isprati pravilni postupak pripreme i termičke obrade. Često je uporedjujem sa poslastičarstvom, jer je potrebno dosta strpljenja i preciznosti kao u pripremi dezerata.

Na takmičenjima je jako teško jer treba biti kreativniji i drugačiji od drugih, da bi bili originalni. Ja sam samo pokušavao da koristim našu balkansku kuhinju i neke savremene metode pripreme hrane i uspelo je eto tri puta.

Što za Vas znači biti član Svjetske kuharske asocijacije?
To bi trebalo da bude prvi cilj svih koji žele da se bave poslom kuvara. Kada se dostigne taj prvi cilj, sve ostalo bude lakše. Dobijaju se kontakti, pozivi za posao su mnogo učestaliji i lakše je naći posao po meri svakog kuvara. Takodje je dobro i zbog konstantnih usavršavanja i edukacija koje se dobijaju na radionicama i na njiovim edukativnim seminarima.

Postoji li neki poseban kulinarski pravac ili tehnika koja Vas posebno privlači?
Oduvek me je privlačila francuska kuhinja, jer je ona osnov moderne gastronomije. Poslednjih dvadeset godina, gastronomija dobija na popularnosti i počinje konstantno da prezentuje nove načine i tehnike pripreme hrane. U poslednjih pet do šest godina jako me zanima suvidiranje hrane i pripremanje hrane na ovaj način. Prosto kako da se i uz pomoć najnižih temperatura dodje do savršenog ukusa.

Navešću primer, svi kući pripremamo meso tako što podesimo rernu na 200 stepeni i pečemo meso na dva , dva i pol sata i to je to. I onda se pitamo što je meso suvo ili što je spolja prepečeno,a unutra življe. A kada bismo taj komad mesa ostavili na nekih 140 stepeni na nekih pet do šest sati čak nekada i duže, onda bi smo videli koliko je zapravo meso sošno, ravnomerno pečeno, a ujedno bude i hrskavo.

Takodje i povrće kada se kuva u vodi na tradicionalan način gubi većinu svojih hranljivih vrednosti i vitamina, kao i aromu, ali takođe gubi i svoju strukturu. Dok suvidirana šargarepa tretirana na nekih 74 stepena tridesetak minuta, čuva svoju hrskavost, boju, teksturu i sve arome i vitamine.

Koji bi bio Vaš savjet mladim kuharima koji žele ostvariti sličan uspeh?
Na prvom mestu je šta god da rade moraju da rade s ljubavlju i da budu koncentrisani na to što rade od samog početka do kraja. Ukoliko u bilo kom delu procesa popusti koncentracija to će se odraziti na krajnji ishod jela. Strpljenje, jer nikada ništa ne može da se desi preko noći, kao i u životu tako moraju i u izradi jela da se ispoštuju svi koraci. Da budu kreativni i da se igraju sa ukusima i da im tanjir bude kao platno za crtanje. Jer ja verujem da su UKUSI ZVUCI BOJA.

Treba da uživaju u tome što rade jer tako će svu ljubav prema ovom posllu ispoljiti na pravi način. Konstantna edukacija kako kroz rad tako i kroz čitanje stručne literature i da se ne plaše da nešto sami eksperimentišu i probaju. Neka od najlepših jela su nastala slučajno i na ovaj način.I na kraju budućim kolegama želim puno dobrih jela i kvalitetnih namirnica i manje posekotina i opekotina od srca. Ukoliko je nekome od mladih kolega potreban savet ili predlog oko nekog jela stojim im na raspolaganju na mojoj instagram stranici.