Odrasla sam u pekari, gdje sam svoje prvo tijesto umijesila mnogo prije nego što sam napisala prvo slovo.

Intervju: Anastasija Spasojević, pastry chef

Anastasija Spasojević ima 23 godine i dolazi iz Kusatka, a poslastičarske korijene vuče iz porodice koja se već više od 30 godina bavi prehrambenom industrijom. Svoju karijeru započela je na Kopaoniku, gdje je stekla dragocjeno iskustvo radeći u hotelskoj poslastičarnici, a potom je nastavila da gradi svoje vještine kroz rad u luksuznim hotelima širom Srbije. Ponosna je na osvojeno prvo mjesto na takmičenju Ecotophelia Europe 2022, što je veliki korak u njenoj karijeri. Njen rad usmjeren je na balans između tradicije i inovacije, sa ciljem da gostima pruži nezaboravno iskustvo kroz kvalitetne i kreativne deserte.

Karijera u poslastičarstvu za nju nije samo posao – to je istinska strast koja je oblikovana kroz porodičnu tradiciju i ljubav prema pripremi slastica. Poslastičarske korijene vuče iz porodice koja se već više od tri decenije bavi prehranbenom industrijom. Odrasla je u okruženju koje ju je podstaklo da razvije svoju kreativnost u ovoj oblasti, pa nije iznenađenje što je njen put odveo u svijet poslastičarstva. Njenu strast prema kulinarstvu i poslastičarstvu, naslijeđenu od oca, prate ljubav prema tradiciji i želja za inovacijama, što je učinilo njen rad posebnim. U narednim odgovorima, otkrićemo kako je mlada Anastasija razvijala svoj put u svijetu poslastičarstva i šta je sve postigla u ovom izazovnom, ali uzbudljivom zanatu.

Za početak, recite nešto o sebi i kako ste se odlučili za karijeru u poslastičarstvu?
Imam 23 godine i dolazim iz Kusatka (nadomak Mladenovca). Mogu slobodno reći da poslastičarske korene vučem iz porodice koja se više od 30 godina bavi prehranbenom industrijom, što je oblikovalo moj put i strast prema ovoj profesiji. Talenat za kuvanje sam nasledila od tate, zbog čega je za mene to pre svega lična emocija, a tek potom posao. Odrasla sam u okruženju koje me inspiriše da se posvetim onome što volim, a uvek sam učena da pratim svoje snove i srce, što me na kraju dovelo do poslastičarnice. Iako je ovaj posao izazovan i zahtevan, pruža mnoge mogućnosti za kreativno izražavanje, što me motiviše da nastavim sa usavršavanjem i doprinosim napretku ove industrije.

Gdje ste stekli obrazovanje i iskustvo u ovom poslu?
Odrasla sam u pekari, gde sam svoje prvo testo umesila mnogo pre nego što sam napisala prvo slovo. Kroz razvoj poslovanja, prošli smo i na proizvodnju slatkiša, gde sam provela većinski deo svog života. Tokom studija na visokoj hotelijerskoj školi, stekla sam osnovno znanje o hotelskom poslastičarstvu, ali najveće i najvrednije iskustvo ponela sam iz porodične tradicije. Praktično iskustvo koje sam sticala kroz godine rada u porodici i industriji hrane oblikovalo je moju strast i stručnost u ovoj profesiji. Kasnije sam imala priliku da radim u svom prvom ozbiljnom hotelu, gde sam sarađivala sa najboljom šeficom, Sofijom Vujasinović, koja mi je dala ključne smernice za karijeru, a ja ih sada verno pratim.

Šta Vas je dovelo do rada u hotelu na Kopaoniku?
Moj prvi posao u hotelskoj poslastičarnici bio je na Kopaoniku, u istom hotelu u kojem sam trenutno. Ova planina ima poseban emotivni značaj za mene, jer sam svaku zimu kao dete provodila ovde, što mi je omogućilo da razvijem ljubav prema prirodi, planinskom okruženju i skijanju. Kopaonik mi je uvek bio mesto koje nosi posebnu čar, jer sam odrasla uz njegove snežne padine i prirodnu lepotu. Iako su se mnoge prilike ukazivale na različita mesta, čini se da je sudbina želela da se vratim upravo ovde. Spoj moje strasti za poslastičarstvom i ljubavi prema planinskom okruženju učinio je Kopaonik idealnim mestom za moj profesionalni razvoj. Sve to me ispunjava i motiviše da dajem najbolje od sebe, jer mi ovaj posao ne znači samo karijeru, već i način života koji volim.

Kako se razlikuje rad u planinskom restoranu u odnosu na druge ugostiteljske objekte?
Rad u planinskom hotelu značajno se razlikuje od rada u drugim ugostiteljskim objektima zbog specifičnih uslova koji vladaju u planinskim područjima. Zima donosi povećan broj turista, a s tim i intenzivniji rad, jer gosti dolaze uglavnom radi skijanja i drugih zimskih sportova. To znači da je usluga često usmerena na pružanje hrane koja je kalorična i hranjiva, kako bi gosti imali energiju za dan na stazi, a ujedno se oporavili nakon fizičkog napora. Zbog planinskog okruženja, rad u hotelu može biti izazovan zbog nepovoljnih vremenskih uslova, snežnih padavina i hladnoće, što ponekad otežava dolazak snabdevanja ili transport. Zaposleni moraju biti spremni na ove izazove, ali i na veliku dinamiku tokom skijaške sezone, kada je broj gostiju na vrhuncu. Takvi uslovi često zahtevaju efikasnu organizaciju i brzu reakciju, kao i međusobnu koordinaciju tima kako bi se obezbedila kvalitetna usluga, čak i pod stresom. Rad u hotelu na planini takođe podrazumeva i bliži kontakt sa gostima, koji dolaze sa željom da uživaju u specifičnom ambijentu planinskog okruženja. Usmereni su na doživljaj prirode i opuštanje, pa usluga mora biti prijatna, topla i personalizovana, uz poseban akcenat na stvaranje prijatnog iskustva, a ne samo na samu uslugu hrane.

Da li ste učestvovali na takmičenjima ili ste osvojili neku nagradu u poslastičarstvu?
Iako se nisam oprobala na poslastičarskim takmičenjima, 2022. godine osvojila sam prvo mesto na evropskom takmičenju Ecotophelia, koje se fokusira na prehrambene proizvode. Ovo takmičenje mi je bilo izuzetno iskustvo, a posebno bih želela da se zahvalim profesorki Ani Kalusević i mom tati Slobodanu Spasojeviću, koji su imali veliku ulogu u kreiranju ovog projekta i pružili mi ogromnu podršku tokom celog procesa, kao i celom timu koji je uspeo da uradi ono što do tad Srbija nikad nije uspela. Iako nisam učestvovala na poslastičarskim takmičenjima, nikad se ne zna – možda ću se u budućnosti oprobati i u takmičarskim vodama poslastičarstva.

Kako balansirate između klasičnih slatkiša i modernih interpretacija u meniju restorana?
Balansiranje između klasičnih slatkiša i modernih interpretacija u meniju restorana predstavlja pravi izazov, ali i priliku da se stvori jedinstvena ponuda koja zadovoljava širok spektar ukusa.

Uvek nastojim da zadržim suštinske elemente klasičnih recepata, jer oni imaju dugoročnu tradiciju i duboko su povezani sa željama gostiju, ali istovremeno želim da unesem i savremene tehnike, ukuse i prezentaciju. Klasični slatkiši često donose osećaj nostalgije i udobnosti, pa im se daje posebna pažnja, dok moderne interpretacije omogućavaju eksperimentisanje s novim sastojcima, tehnikama pripreme i estetikom. Kroz inovaciju želim da unapredim tradiciju, tako što ću se igrati teksturama, kombinovati neočekivane ukuse i stvarati vizualno privlačne deserte.

Na taj način, meni postaje bogatiji i dinamičniji, a gosti imaju priliku da uživaju u poznatom, ali i da otkriju nove, uzbudljive okuse. Cilj mi je da održim ravnotežu – da klasični slatkiši ostanu autentični, ali da im se doda moderan twist koji će ih učiniti interesantnijim i atraktivnijim za savremenog gosta.

Postoji li neki desert koji je iznenađujuće postao hit među gostima, iako niste očekivali takvu reakciju?
Jedan desert koji je iznenađujuće postao pravi hit među gostima je sirovi kolač na našem a la carte meniju. Iako lično nisam obožavalac tog tipa kolača, primetila sam da su gosti oduševljeni njime. Mislim da je to rezultat sve veće potražnje za zdravijim opcijama, kao i interesovanja za veganske ili sirove deserte. Iako moj lični ukus možda ne ide u tom pravcu, u kreiranju menija važno je eliminisati vlastite preferencije i fokusirati se na ono što gosti traže. Najbitnije i jeste biti otvoren za nove ideje i prilagoditi se željama kupaca.

Kako ste unaprijedili svoj rad od kada ste došli na Kopaonik – da li ste uveli nove tehnike ili koncept deserata?
Od kad smo došli na Kopaonik, uveli smo nekoliko novih tehnika i koncepata u naš rad, posebno kada je u pitanju priprema deserata. Prvo, usmerili smo se na korišćenje lokalnih sastojaka, kako bismo osvežili i unapredili naše deserte sa specifičnim, autentičnim ukusima Kopaonika. Pored toga uvodimo sve više zdravih alternativa u naše deserte, poput korišćenja zaslađivača na bazi prirodnih sastojaka ili bezglutenskih varijanti, kako bismo zadovoljili širu paletu ukusa i potreba naših gostiju.

Koji desert biste preporučili gostima nakon dana provedenog na skijanju, a da bude savršen spoj energije i uživanja?
Nakon dana provedenog na skijanju, definitivno bih preporučila desert “Toplina Kopaonika”. On i jeste najprodavaniji na našem meniju i neizmerno sam ponosna na njega. Kombinacija tople, hrskave pite sa borovnicama, koje su simbol Kopaonika, i domaćeg sladoleda od vanile, savršen je spoj energije i uživanja, što ga čini idealnim desertom nakon dana provedenog na skijanju. Ovaj desert nije samo omiljen među gostima, već je i meni izuzetno drag, jer je spoj tradicije i inovacije, a reakcije gostiju su uvek izuzetne.