Iskusna somelijerka i edukatorka govori o novim generacijama ljubitelja vina, utjecaju društvenih mreža, ulozi žena u vinskoj industriji te budućnosti vinske scene i vinskog turizma u regiji.

Intervju: Anđela Bašić, somelijer

Anđela Bašić već godinama gradi svoju karijeru u svijetu vina, ugostiteljstva i edukacije, a danas je prepoznata kao iskusna somelijerka i edukatorka koja kroz rad s vinarijama, ugostiteljima i mladim somelijerima aktivno doprinosi razvoju domaće vinske scene. Kroz brojne projekte vezane za vinsku kulturu, svakodnevno sudjeluje u promociji i razvoju vinske industrije. U ovom razgovoru govorimo o promjenama koje donosi moderno doba, novim generacijama ljubitelja vina, ulozi žena u vinskoj industriji te izazovima i prilikama koje donosi budućnost ove profesije.

Tokom godina rada u vinskoj industriji, koje ste najveće promene primetili u navikama i očekivanjima potrošača?

Potrošači su se poslednjih godina značajno promenili. Danas mnogo više istražuju, postavljaju pitanja i žele da razumeju ono što piju.

Vino više nije rezervisano samo za posebne prilike, već je postalo deo svakodnevnog uživanja u hrani i druženju.

Trendovi se brzo menjaju, ali ono što me posebno raduje jeste da su ljudi sve otvoreniji za nova iskustva. Sve više ih zanima priča iza vina – ko ga proizvodi, odakle dolazi i po čemu je posebno. To pokazuje da se vinska kultura kod nas razvija u dobrom pravcu.

Da li su mlade generacije danas zainteresovanije za vino nego ranije i kako im približiti vinsku kulturu?

Apsolutno jesu. Danas nije neobično videti dvadesetogodišnjake koji u restoranu naručuju vino i žele da čuju preporuku somelijera. Pre desetak godina to je bilo mnogo ređe. Najvažnije je da vino mladima približimo bez komplikovanja. Ne treba ih opterećivati pravilima i stručnim izrazima, već ih podstaći da probaju različite stilove vina i sami otkriju šta im se dopada. Najvažnije je da se ljudi ne plaše vina. Ne postoji pogrešan početak – postoji samo radoznalost. Kada vino predstavimo kao deo gastronomije, putovanja i druženja, ono prirodno postaje zanimljivo i mlađim generacijama.

Koliko su društvene mreže promenile način na koji ljudi biraju i doživljavaju vino?

Društvene mreže su potpuno promenile način na koji dolazimo do informacija. Danas svako može lako da sazna nešto o određenom vinu, vinariji ili vinskoj regiji, a edukativnog sadržaja ima više nego ikada.

To je velika prednost, ali nijedna objava ili video ne mogu da zamene lično iskustvo.

Društvene mreže mogu da probude interesovanje, ali pravo razumevanje vina dolazi tek kroz degustaciju.

Kao somelijerka i edukatorka, koje greške najčešće primećujete kod ljudi koji tek ulaze u svijet vina?

Početnici često traže jednostavne odgovore na pitanja koja ih zapravo nemaju. Previše pažnje posvećuju sorti grožđa ili procentu alkohola, a mnogo manje ukupnom karakteru vina.

Mnogi misle da je najvažnije prepoznati što više aroma na nosu, a zaboravljaju da je vino celokupan doživljaj. Struktura, kiseline, tekstura, završetak i ukupna harmonija često govore mnogo više od toga da li smo prepoznali notu jabuke, kruške ili kupine.

Vino nije nešto što treba pogoditi, već razumeti i u njemu uživati.

Koliko je ženama danas lakše izgraditi karijeru u vinskoj industriji u odnosu na period kada ste Vi započinjali svoj profesionalni put?

Mogu da govorim samo iz svog iskustva i nikada nisam imala utisak da mi je bilo teže zato što sam žena. Naprotiv, u ovom poslu sam uvek imala priliku da znanjem, radom i posvećenošću izgradim svoj kredibilitet.

Somelijerstvo je profesija u kojoj se stalno uči i usavršava.

Kada imate znanje, kada ste dobro pripremljeni i iskreno volite ono što radite, ljudi to prepoznaju.

Koji vinski trend Vas trenutno najviše raduje?

Najviše me raduje rast popularnosti penušavih vina. To je kategorija koja već godinama beleži kontinuiran rast i verujem da će se taj trend nastaviti.

Penušava vina više nisu rezervisana samo za proslave, već su postala deo svakodnevnog uživanja, i to smatram velikim korakom napred u vinskoj kulturi.

Trendovi će se uvek menjati, ali volela bih da se potrošači sve više okreću vinima koja imaju više slojeva, kompleksnosti i potencijala za razvoj u čaši. Upravo takva vina vas svaki put nauče nečemu novom.

Kako pronaći balans između poštovanja tradicije i praćenja savremenih trendova?

Ne mislim da svaka vinarija mora da pronađe balans.

Mnogo je važnije da pronađe svoj identitet.

Kada pokušavate da budete sve za svakoga, često izgubite ono po čemu ste posebni. Tradicija treba da ostane temelj kvaliteta i načina proizvodnje, dok se modernost može ogledati u komunikaciji, dizajnu i načinu na koji vino približavamo novim generacijama.

Na kraju, autentičnost je ono što ljudi najduže pamte.

Kada biste nekome preporučili samo jednu vinsku regiju koju mora da poseti, koja bi to bila i zašto?

Teško je izdvojiti samo jednu, jer svaka vinska regija ima svoju priču i nešto posebno.

Ali ako bih morala da izaberem, to bi bila Šampanja.

To je mesto na kome najbolje shvatite koliko truda, znanja i vremena stoji iza jedne boce penušavog vina. Poseta Šampanji potpuno promeni način na koji posmatrate penušava vina i mislim da bi svaki ljubitelj vina trebalo makar jednom to da doživi.

Šta Vas i dalje najviše fascinira kod vina?

Što više učim o vinu, sve više shvatam koliko još imam da naučim.

To je ono što me i danas najviše fascinira. Vino nije predmet koji možete jednom da naučite. Svaka vinska regija, svaka berba i svaka boca nose neku novu priču.
Čak i isto vino, iz iste berbe, vremenom može potpuno da se promeni i pruži sasvim novo iskustvo.

Upravo ta nepredvidivost i složenost čine vino neiscrpnim i zbog toga nikada ne prestaje da me inspiriše.

Kako zamišljate razvoj srpske vinske scene u narednih deset godina?

Srbija je u poslednjih desetak godina napravila ogroman iskorak. Danas imamo veliki broj ozbiljnih vinarija, sve kvalitetnija vina i publiku koja je sve zainteresovanija za domaću vinsku scenu.

U narednih deset godina volela bih da vidim još jasnije izgrađene vinske regione, da svaki region bude prepoznatljiv po sortama i stilovima vina koji mu zaista najbolje odgovaraju. Verujem da upravo tako nastaje pravi identitet jedne vinske zemlje.

Volela bih da u čaši sve više osećamo terroir, a sve manje rukopis tehnologije. Po mom mišljenju, najveća vina su ona koja verno prenose karakter podneblja iz kog potiču i godine u kojoj su nastala.

Veliki prostor za napredak vidim i u vinskom turizmu. U najpoznatijim vinskim regijama sveta ljudi ne odlaze samo na degustaciju vina, već zbog kompletnog doživljaja – obilaska vinograda i podruma, različitih programa degustacija, restorana, smeštaja i događaja.

Volela bih da Srbija postane zemlja u koju ljudi ne dolaze samo zbog dobrog vina, već zbog celokupnog vinskog doživljaja. Kada spojimo vrhunska vina, autentične vinske regione i ozbiljan vinski turizam, tada ćemo zaista pokazati koliko vredimo.