Intervju: Zoran Budimirović, barmen, sommelier i brend ambasador Branko Rakije

Iza svakog dobrog bara ne stoji samo kvalitetno piće, već i znanje, iskustvo, kreativnost i sposobnost da se gostu pruži poseban doživljaj. Upravo je to svet u kojem svoju profesionalnu priču gradi Zoran Budimirović, barmen i sommelier, član Serbian Sommelier Association i International Bartenders Association, te brand ambassador brenda Branko Rakia.

Kroz godine rada i brojna iskustva u svetu barmenstva, posvetio je pažnju ne samo koktelima i tehnikama pripreme već i kulturi konzumacije, kvalitetu proizvoda i načinu na koji se priča o piću prenosi gostu. Posebno mesto u njegovom radu zauzima rakija, koja poslednjih godina sve više pronalazi svoje mesto u savremenoj barskoj kulturi.

Za HUBiH govori o svom profesionalnom putu, barmenstvu kao profesiji, značaju edukacije, novim trendovima u industriji, ali i o tome kako tradicionalne proizvode poput rakije približiti modernoj publici.

Za početak, kako je počela Vaša priča u svetu barmenstva i šta Vas je privuklo ovom poslu?

Kao i većina nas koji dolazimo iz sveta sporta, promena posla i pitanje čime ćemo se baviti dalje u životu doveli su me do toga da završim obuku za barmena i počnem svoj put. Ljubav prema ljudima bila je prva stvar koja me je privukla ovom poslu, kojim želim da se bavim danas i do kraja života.

Biti barmen danas podrazumeva mnogo više od samog pripremanja pića. Koliko su važni znanje, komunikacija i odnos prema gostu?

Imati dobrog mentora je ključna stvar, jer je on taj koji oblikuje određene kvalitete kod svog mlađeg kolege. Baš taj momenat pripreme pića je bitan, ali još je bitnije da napravi dobrog čoveka, a piće će biti dobro. Znanje se prenosi svakodnevno i dostupno je 24 sata onome ko želi da uči. Naše starije kolege nisu imale toliko informacija koliko mi sada imamo, ali su imale strpljenje i iskustvo koje su gradile svaki dan. Tako se obrati pažnja na komunikaciju i nauči mnogo od gostiju.

Kao član Serbian Sommelier Association i International Bartenders Association, koliko Vam međunarodna iskustva i razmena znanja pomažu u svakodnevnom radu?

Pripadati zajednici je isto kao i imati porodicu. Tu smo uvek jedni za druge, da se pomognemo, provedemo kvalitetno vreme i učimo jedni od drugih kako bismo sutra bili bolji, jer mi radimo posao koji volimo.

Rakija poslednjih godina sve više dobija mesto u modernoj barskoj kulturi. Kako Vi vidite njen razvoj i poziciju na regionalnoj i međunarodnoj sceni?

Tim Rakia Bara se trudi svaki dan da nauči ljude šta je to rakija kada dođu u Beograd, a to iskustvo prepričavaju svojim prijateljima, govoreći kako su tog dana nešto novo probali i naučili o našoj tradiciji. Trudimo se da damo primer i drugima da treba da veruju u to što imaju kod svoje kuće i da posvete vreme učenju o tome šta je to što imaju u svojim rukama, a slabo koriste. Ne možemo dozvoliti da mi, koji dolazimo sa Balkana, ne znamo da prodamo naš proizvod koji napravimo, a ceo svet nas smatra dobrim domaćinima.

Kao brand ambassador za Branko Rakia, koliko je važno gostima približiti priču koja stoji iza jednog proizvoda – od sirovine i proizvodnje do načina serviranja?

Sam pristup, verujem, svakim danom je jako bitan, kao i pronalaženje načina da čovek razume. Treba poznavati druge destilate da bi se rakija približila tim ljudima, jer dosta ljudi nije probalo rakiju, a kod onih koji jesu pitanje je kakav je kvalitet i procenat alkohola bio u toj flaši. Treba razumeti kako se voće ponaša kao destilat u odnosu na to kada je sveže voće. Način serviranja dobrog destilata je ključna stvar – odabir čaše, temperatura služenja. Svaka čaša ima svoju priču i pruža drugačije iskustvo.

Koje su najzanimljivije promene i trendovi koje trenutno primećujete u svetu koktela, barova i ugostiteljstva?

Obraćanje pažnje na pogrešne stvari koje internet plasira i zapostavljanje gosta u tom momentu. Pričaće se u budućnosti sve više o ugostiteljstvu i o tome šta ta reč znači. To nije najbolje piće, izgled lokala itd. Ljudi koji rade moraju da razumeju zašto su tu i da je to karijera, a ne prolazni posao. Ako si već tu, daj sve od sebe da pokažeš tom čoveku na vratima, kada se pojavi, da je dobrodošao i da on sam poželi da dođe sledeći put.

Koliko je važno stalno učiti i eksperimentisati u ovom poslu? Postoji li neki sastojak, tehnika ili kombinacija koju posebno volite da koristite?

Kada dete nauči da se igra, to primenjuje ceo život. Posao tada nije posao, nego zadovoljstvo u stvaranju novih stvari. Pa i ne baš, ja radim posao koji volim i onda mi nijedna tehnika nije problem. Ne bih mogao da izdvojim šta više volim, a šta manje da pravim. Zavisi od toga ko je u baru i šta bi za njega bilo iskustvo koje će taj gost pamtiti.

Za kraj, šta biste savetovali mladim barmenima i svima koji žele da naprave ozbiljnu karijeru u svetu barova, koktela i somelijerstva?

Da prvo popričaju sami sa sobom i stave na papir koje su dobre, a koje loše strane posla. Posao je težak. Ko ne voli ljude, potrošiće se brzo i napustiti profesiju. Odricanje je veliki deo ovog zanata i propuste se mnoge stvari u životu, pa je važno da porodica ima razumevanja za dane kada vi ne možete da budete prisutni.

Kada čovek nauči da uči, on to primenjuje svakodnevno. Rad u baru bude mnogo lakši zbog saznanja o novim stvarima. Svaki koncept ugostiteljstva je iskustvo. Treba postaviti cilj i ići ka samom vrhu.