Ako nije dan za Old Fashioned, onda je sigurno dan za čisti Daiquiri.

Filip Slavinić radi u STOCK BiH na poziciji Brand Representativea & Marketing Assistanta. Svoj kreativni rad vrši kroz koncipiranje idealnih serviranja alkoholnih pića za saradnike te na kreaciji koktel karti koje su uglavnom ekscentrične jer kako kaže uvijek gleda koncept bara ili restorana za kojeg radi i šta se u to uklapa. Za časopis HuBiH piše kako da naučimo voljeti posao i donosi nam svoje iskustvo u radu u ugostiteljskim objektima.

Uvijek mislimo da hedonizam ide poslije posla, ili vikendom kad hvala Bogu nema posla –‘’smijeh’’. Zato je valjda nama ugostiteljima bolje  da čim prije naučimo da volimo svoj posao jer radimo i vikendom. Čak najviše vikendom.

Kako se dođe do posla kojeg volite? Pa po meni, trii faktora u životu su bitna i to ide redom – sreća, hrabrost pa pamet. Ja sam gledajući dosta nezadovoljstva kod ugostiteljskih radnika imao strašnu odbojnost prema ugostiteljstvu, te sam se nadao da ću raditi nešto drugo. No imao sam sreću da mi prvi posao bude baš ugostiteljski.

Kad uđete u posao usluživanja u bilo kojem vidu, priprema hrane, pića, nošenje toga i/ili naplaćivanje, to  vam dođe kao neka vrsta vojnog roka ili trening kampa. Posao je takav da kada dobijete zadatak, ne postoji rok od pet dana da ga uradite, ma čak ni do kraja dana. Narudžba bilo kojeg gosta, bilo gdje, počinje se raditi čim se ta narudžba stvori, i završena je u vremenu do trideset minuta, zavisno od toga koja je priroda narudžbe. Postoji određena vrsta ‘’kulturnog šoka’’ kada izađete s faksa i počnete raditi nešto gdje ne postoji ‘sutra ću’’. Ja vjerujem da je to jedno jako bitno iskustvo u izgradnji ličnosti za sve ljude ma za koje god zvanje se opredijelili u svom životu.

Karijeru sam počeo radeći pretežno noćne smjene u fast foodu Pirpa u Sarajevu.  Odlično početno iskustvo, radeći s hranom koja je najbitnija stavka u bilo kojoj sferi usluge (piti se može – jesti se mora) u petak i subotu navečer te usput održavajući kvalitet takvog street fooda u centru grada, nauči se dosta o prioritetizaciji u radu, timskom radu, a i ponešto i o samom sebi.

Slijedeća stanica za mene bila je kafa. U dobu u BiH prije barista kulture, kada je desetoro ljudi u državi znalo razliku između arabice i robuste, u kafiću koji je imao kapacitet i do nekoliko hiljada espresso kafa na dan, sa svojih dvadeset godina došao sam na poziciju perača suđa. Velik tim, luda atmosfera i sjajni šankeri od kojih sam imao da učim naveli su me da završivši ljetnju sezonu tražim posao u novom kafiću.

Radivši godinu dana u zlatnoj šoljici na Alipašinom polju (Coppa D’Oro) pomislio sam da je preda mnom zasigurno barem pet godina rada ovog posla, te kada sam saznao za školu barmena u udruženju ICE, ja sam znao svoj slijedeći korak. Ja ću svoj posao, bio ne bio usputni, raditi najbolje što mogu.

Školu barmena završim kao najbolji u klasi, u ICE baru koji je pripadao udruženju ostanem raditi na obuci, radeći u baru i na raznim eventima.

Slijedeće moje bitno radno mjesto na kojem sam imao još šta naučiti bio je Blind Tiger Burger i Cocktail bar u Sarajevu. ‘’Tiger’’ je bio ludilo, mjesto kvalitetnog pića, dobre hrane, uvijek ima posla i tu sam znao  koliko taj posao volim. Kolega koji je namršten i ne radi mu se meni bi bio ogromna motivacija da budem upravo suprotan, shvatio sam da volim osmijeh ljudi kojima je drago što me vide, makar to bilo samo zato što su gladni a ja im nosim klopu. Makar samo što su žedni a ja im nosim piće. Ja sam onaj zbog koga će im i klopa i piće biti još bolji.

Da, u ‘’Tigeru’’ sam radio kao konobar i to mi je bilo odlično. Pravi barmen nije neko ko je samo u šanku, barmen je po definiciji neko ko je uključen u svaki proces u baru i u tim procesima radi na najvišem nivou.  Bilo mi je dobro imati stalan kontakt s ljudima. Neko bi se zapitao šta barmen koji poznaje koktel kartu radi van šanka, ali i svaki konobar treba poznavati koktel kartu. Ljude treba pitati, čitati ih i dati im nekada preporuku.

Kreativni rad

‘’Tigerova’’ škola barmenstva se po mnogim detaljima razlikuje od one u Udruženju barmena ICE, a ja sam imao ogromnu privilegiju da upoznam obje varijante i izvučem najbolje iz oba svijeta.

Kada me Edis Duvnjak, predsjednik Udruženja ICE pozvao da učestvujem na takmičenju barmena Monin Cup u Banja Luci, šansu sam prihvatio s oduševljenjem i počeo sam da pripremam drugi koktel sa svojim potpisom za ovo takmičenje. Prvi svoj koktel sam napravio za The Dubliner Irish Whiskey Takmičenje Barmena u Sarajevu  koje je organizovao Stock BiH sa ICE Udruženjem.

Za Monin Cup sam napravio kombinaciju koja je bila zaista inovativna – Espresso kafa, Američki viski, Gorki liker, sirup od cimeta i Čili! Trema je bila ogromna, ruke su mi se tresle pred publikom i morao sam baš da se potrudim da ništa ne prospem. Čak mi je pri postavljanju dekoracija spala sa jedne od čaša s ruba čaše u piće, i na samom kraju sam improvizovao – ubacio sam sve dekoracije u piće. No kad su sudije probali piće i osjetili slojevitost okusa u koktelu, na vlastito zaprepaštenje i oduševljenje proglašen sam pobjednikom.

Pobijedivši u BiH, idući korak je bio Monin Cup u Pariu, gdje se održalo svjetsko prvenstvo za sve pobjednike iz pedeset zemalja svijeta. Ne, nisam pobijedio, nisam prošao ni u finale, no finese koje su mi nedostajale za tako ozbiljan poduhvat sam imao priliku da vidim od kolega iz cijelog svijeta i to je bilo iskustvo kakvo novac ne može platiti.

Nekad, ako imate koncept koji se ističe po nečemu, ne ide u korist imati istu ponudu pića kao i većina ostalih. Primjer su punjene paprike sa Gin koktelima koje sam radio u Kutchi u Sarajevu.

Najdraži koktel

Teško je pitati barmena za najdraži koktel, barmenu je još teže odgovoriti, ali mogu vam suziti svoj izbor. Old Fashioned je za razliku od učestalog smatranja grupa koktela a ne koktel, iako je istina da je Bourbon Old Fashioned prvi među njima. U tu grupaciju spadaju i Sazerac pa čak i Negroni. To su jednostavni kokteli koje svako može napraviti kući uz malo vježbe. Čak imam i svoju verziju (naravno) Old Fashioneda, s Fernetom.

Ako nije dan za Old Fashioned, onda je sigurno dan za čisti Daiquiri.