Biljna kuhinja već sama po sebi je za mene kao kulinara bila veliki izazov, a dodatno ona bez glutena i šećera.
Biljna ishrana nudi širok spektar koristi. Prvo, fokusiranje na voće, povrće, orašaste plodove, sjemenke, žitarice i mahunarke doprinosi obilju vitamina, minerala, vlakana i antioksidanata. Ova hranljiva bogatstva doprinose jačanju imunog sistema, podržavaju zdravlje srca, regulišu nivo šećera u krvi i smanjuju rizik od raznih hroničnih bolesti. U nastavku o tome pričamo sa Jelenom Malenović.
Recite nam nešto o sebi?
Moj blog, recepti i fotografije mogu najbolje da vam ispričaju o meni. Kao neko ko priča priče o hrani imam mnogo različitih uloga: od kulinarske i gastronomske pa sve do uloga fotografa i videografa, stiliste, urednice, kolumniste i autora. Nedavno sam bila i u ulozi učiteljice u kojoj sam prenosila ova svoja znanja i koja mi je veoma prijala. Osim hranom paralelno se bavim izučavanjem i podučavanjem drevnih disciplina joge i ajurvede koje nastojim da što je to bolje moguće uklopim u svoj savremeni način života.
Kako ste počeli raditi ovaj posao i otkud ljubav prema istom?
Kuvanje, vizuelna umetnost i reči su moja velika ljubav oduvek. Pred polazak u školu dobila sam svoj prvi kuvar koji i danas čuvam. Za kuvanje me vežu mnoge emocije i tople životne priče koje nastojim da prenesem kroz svoje fotografije, video, recepte i članke.Dugo sam radila u biznis i korporativnom okruženju gde sam se ostvarila u domenu odnosa sa javnošću, advertajzinga i marketinga. Kada sam pre desetak godina odlučila da treba da krenem nekim svojim putem, kuvanje i vizuelna umetnost bile su moj prirodan izbor. Danas sam srećna da radim posao u koji mogu da slijem čitavo svoje biće i za koji s ljubavlju mogu da kažem da čini veliki deo onoga što jesam.
Recite nam nešto više o biljnoj kuhinji bez glutena i šećera?
Biljna kuhinja već sama po sebi je za mene kao kulinara bila veliki izazov, a dodatno ona bez glutena i šećera. Trebalo je upoznati mnoge nove namirnice, tehnike, teksture, praktično sam svoju kuhinju potpuno preokrenula ali sve mi je to veoma zanimljivo i dalje. Zaokret na mom životnom putu podrazumevao je i potragu za ishranom koja mi odgovara pa sam tako veoma postepeno došla do biljne kuhinje koja je često bez glutena i rafinisanog šećera, a kako sam veliki gurman to nikako nisu mogla biti bleda, bezukusna jela. Tako su moji recepti nastajali kako sam tragala za dobrim ukusima sačinjenim isključivo od namirnica biljnog porekla i jelima koja mogu jednako da zadovolje nutritivne kao i potrebe za uživanjem u obroku. I to svim čulima. Moj moto je da ukusno jelo mora biti i estetski privlačno.
Možete li nam detaljnije objasniti oxygen i sve oko toga?
Oxygen sam pokrenula da predočim vezu na relaciji zdravlja hrane, prirode i nas kao njenog dela. Jer nema zdrave hrane bez zdravog, nezagađenog zemljišta. Kao što nema joge i bilo kakve nadogradnje naše ljudske prirode bez očuvanja prirode koja nas okružuje. Posebno danas, osim ukusa mora da nas se tiče i kakav otisak uzgajanje hrane ima na životnu sredinu i šta ostavljamo svojoj deci i generacijama koje dolaze. U tim uvidima je ključ, u promeni svesti te vrste, da razumemo da je sve povezano. Ono što jedemo je nekada bilo deo našeg okruženja da bi postalo deo nas, nahranilo nas na ćelijskom nivou. To nas uči ajurveda, kao i da nas hrani mnogo više od hrane na tanjiru. Praktično sav sadržaj kojim se okružujemo, sve što u sebe unesemo čulima je svojevrsna hrana koju je potrebno da svarimo. U isto vreme, nije svejedno šta jedemo sa tanjira. Izbor hrane, način na koji je pripremamo, poslužujemo i jedemo, sve to utiče i menja našu svest. Mislim da je promena koja dolazi sa ovakvog mesta probuđene svesti o sebi i svojoj pravoj prirodi jedina održiva.
Podijelite jedan recept sa našim čitateljima?
Recept za letnju salatu od krompira i sočiva & krem preliv
Vreme: 30 min
Količina: 4-6 služenja
Sastojci: 1kg mladih žutih krompirića, 100g braon sočiva, 1 krastavac, 1 komorač, 1 veća veza vlašca
za preliv
200g svilenog tofua, 1 kašika tahini paste, 1 limun za sok i koricu, 2 kašike soja sosa, 1 kašika pirinčanog sirćeta, 1 kašičica rendanog đumbira, 1 kašičica meda, 2 kašike susamovog ulja, so. Krompir i sočivo skuvajte odvojeno. Krompir ako je dovoljno mlad kuvajte i poslužite u kori.Kuvani krompir presecite na jednake delove, spojite sa sočivom, seckanim polumesecima krastavca, komoračem sečenim na prutiće i polovinom seckane veze vlašca. Sve posolite i promešajte.Za krem preliv jednostavno u blenderu spojite sve sastojke. Na kraju umešajte seckani vlašac.Nekoliko kašika preliva umešajte u salatu a ostatak poslužite pored da može da se doda po potrebi.
Imate li planove za dalji razvoj poslovanja?
Trenutno radim na nekoliko uzbudljivih projekata koje ću objaviti ove jeseni. Nastavljam sa razvijanjem kreativnih priča o hrani kroz recepte, fotografiju i video, kao i onih koje traže odgovor kako da naše savremene živote uskladimo sa prirodom. Od septembra krećemo i sa novim ciklusom redovnih joga časova i edukacija. U svakom slučaju biće uzbudljivo a da budete u toku sa svim novostima najbolje da se prijavite na njuzleter na spicesunshine.com ili pratite moj Instagram nalog @jelena.zacin.i.sunce
Šta biste poručili našim čitateljima?
Mislim da živimo u vremenu kada je neophodno da na hranu gledamo šire od samih ukusa. Nije slučajno da i sam pomen naših izbora hrane budi toliko emocija u nama. Hrana ima moć da ispriča snažne priče koje samo na prvi pogled mogu da nam se učine da govore o različitim jelima, običajima ili načinima pripreme, dok nas ispod te površine istom emocijom povezuju. U bilo kojoj kulturi na svetu, baš u svakoj zajednici postoji neki prostor, vatra, šporet, posuda i trpeza za kojom se okupljamo da podelimo ne samo zalogaj, već i osećaj sigurnosti, prepoznavanja, pripadanja, uživanja, radosti, ljubavi. Hrana je tako na mnogo nivoa naša osnovna potreba koja danas posebno zavisi od toga kako se odnosimo prema zemlji, vodi, vazduhu, životinjama. Kako gajimo hranu, koliko poštujemo namirnice, šta činimo da hranu ne bacamo i da zdrava hrana bude dostupna svima, a svako od nas može da doprinese i ima aktivnu ulogu u tom lancu od njive do trpeze. Bitno je da o tome više govorimo, osvešćujemo da gastronomija počinje od negovanja životne sredine i svesti. Za početak svest da su namirnice, pre nego postanu deo nas kroz obrok, bile deo te iste naše životne sredine.