Bilo mi je veliko zadovoljstvo da učestvujem na prvom „HUBiH materclass“ događaju i da imam priliku da prenesem svoja znanja i strast o vinu

Piše: Ljubica Radan, dipl.inž.agronomije-master, enolog

Ljubica Radan, diplomirani inženjer agronomije-master, osnivač je i predsednik Vinske Akademije Srbije i Asocijacije somelijera, vinara i vinogradara. Osnovne i master studije završila je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu iz oblasti voćarstva i vinogradarstva, a takođe poseduje i WSET Level 3 sertifikat stečen u Londonu, kao i sertifikat Asocijacije Somelijera SAD-a. Nakon završenih studija radila je kao stručni saradnik na Polj.fakultetu u Novom sadu, a potom je svoja radna iskustva sticala u Čileu, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Austriji gde je radila kao enolog u vinraijama. Zvaničan je degustator i ocenjivač vina, registrovan na listi vinskih degustatora Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Takodje je ocenivač na Internacionalnom ocenjivanju IWC koje se održava u Londonu. Tokom svog rada, sarađivala je i sa nekoliko web portala kao što je vino.rs, a svoja mišljenja i razne tekstove o vinu i vinogradarstvu pisala je u specijalizovanim časopisima za vino, kao i za dobro poznati list ‘Dnevnik. Učestvovala je na projektu čiji je nosilac Vinska Akademija Srbije u saradnji sa Institutom za Ratarstvo i Povrtarstvo i Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada. Projekat se bavi ispitivanjem i upoređivanjem terroir-a u vinogradima u Sremskim Karlovcima i Neštinu kao i njegovog uticaja na karakteristike vina na primeru sorte Graševina (klon SK 54). Sertifikovani je predavač za WSET obuke, kao i predavač na Vinskoj Akademiji Srbije (www.vinskaakademija.com) i Vinske Akademije Crne gore, pored čega radi kao konsultat i saradnik u vinariji Vojnović gde proizvodi i svoju liniju vina.

Bili ste edukator na prvom događaju „HuBiH materclass“ u Sarajevu. Možete li nam reći više o tome? Kakvi su Vaši utisci, šta mislite općenito o ugostiteljstvu u BiH?

Bilo mi je veliko zadovoljstvo da učestvujem na prvom „HuBiH materclass“ i da imam priliku da prenesem svoja znanja i strast o vinu. Već tokom prvih razgovora i dogovora oko učešća na ovom događaju, stekla sam utisak da se radi o jednoj sjajnoj organizaciji gde su obuhvaćeni važni segmenti ugostiteljstva. Tako je i bilo. Organizacija je bila na vrhunskom nivou, kao i predavači i publika. Čini mi se da se sličan događaj nije desio u regionu, a svakako je više nego potreban. Kroz sam dogadjaj svi prisutni su mogli da vide sjajan performans mnogih kuvara i barmena, a i da čuju i nauče puno stvari iz raznih oblasti ugostiteljstva. Mene je iznenadila velika poseta mladih ljudi koji nisu propuštali ni jednu radionicu. Ta verna publika željna znanja dovoljan je dokaz da je BiH na dobrom putu kad je u pitanju ugostiteljstvo. Ja nisam imala puno prilike da sagledam sve aspekta ove oblasti, ali smo imali prilike da čujemo lepa iskustva od polaznika iz Bosne i Hercegovine na Vinskoj akademiji. Tom prilikom sam shvatila da je izuzetna zainteresovanost mladih ljudi da uče, da rade i napreduju tako da se ‘HUBiH materclass“ desio u pravom trenutku.

Kada se rodila ljubav prema vinu? 

Ja sam se istinski zaljubila u vino kroz studije. Još kao student sam imala želju, ali i viziju kako bih sebe želela da vidim u budućnosti. Nakon što sam diplomirala na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu-smer za voćarstvo i vinigradarstvo, put sam trasirala u pravcu proizvodnje vina. Kroz posao sam upoznala važne ljude koji su me svojim savetima usmeravali i ohrabrili te sam kroz praktično usavršavanje u Čileu, a potom radom vinarijama u Hrvatskoj, Crnoj gori i Austriji stekla puno znanja. Vino je nešto što Vas osvoji i nikad ne postane dosadno.Ta materija koja je živa i koja nikad nije ista, koja stalno otkriva nešto novo je ono što me najviše privlači da neprekidno učim i otkrivam je. Svakako je ovaj posao ljubav, a ja sam srećna da se bavim poslom koji me ispunjava.

Šta je najvažnije za proizvodnju dobrog vina?

Rečenica koja je puno puta izrečena, ali vrlo značajna daje odgovor na to. Vino se pravi u vinogradu. Dakle, bez kvalitetnog grožđa, nema ni dobrog vina. Ipak, na kvalitet utiču mnogi faktori na koje možemo i ne možemo da utičemo. Pored neophodnog znanja, iskustva enologa i vinogradara, vremenske prilike su one protiv koji se ne može, pa ukoliko i pored svih radova u vinogradu, imate previše kiše tokom vegetacije, a naročito tokom berbe, kvalitet grožđa će se znatno urušiti, tačnije neće ga ni biti. Zato je proizvodnja grožđa i vina vrlo zahtevna i teška, ali ujedno vrlo zanimljiva i dinamična.

Kako zapravo birate vina? Koje Vam je najdraže?

Kad poželim da popijem vino , poželim specifičan stil vina. Nekad mi se pije cvreno punije, odležalo vino  ili mlad, lepršav roze.. Nisam fokusirana na sortu koliko na stil koji mi se u određenom momentu pije. Tako ih i biram. Najdraže vino nemam, i to će vam reći svaki poznavalac vina. Zapravo volim karakterna vina. Ona koja imaju šta da pokažu u čaši. Ne moraju da budu skupa, moćna, robusna i kompleksna vina. Važno je da svojim aromama i ukusima odaju utisak. To je ono čemu ja težim kao enolog.

Zašto je dobro piti vino?

Verujem da su mnogi pročitali ili čuli da vino u svom sastavu sadrži jedinjenja koja imaju pozitivna dejstva na odredjene organe, krvotok, ali ukoliko ga konzumiramo u umerenim količinama i to je naučno dokazano. Pored ovih benefita, vino pruža mnogo više. Vino vas opušta, stvara jednu drugu dimenziju gde više ništa nije važno osim uživanja u lepoti ukusa i mirisa. 

Česta je rasprava na temu: da li je pravilno reći crno ili crveno vino. Možete li nam to detaljnije objasniti?

Stvar koja je najmanje važna kad je u pitnju vino, ali ako ćemo pravilno- crveno je vino, a crne su sorte grožđa. 

Šta je glavni zadatak somelijera?

Somelijer je osoba koja je odgovorna za odabir, kupovinu, serviranje vina u restoranu. Veliko znanje ima pre svega o vinu, ali i u drugim alkoholnim pićima, koktelima i cigarama. Vrlo često somelijer ima i veliko znanje u slaganju vina i hrane. U zavisnosti od znanja i iskustva, pozicija sommelijera u restoranu je različita. Na samom početku somelijer počinje sa jednostavnijim poslovima poput pripreme stola za servis, pripremanje čaša za servis, asistira i pomaže glavnom somelijeru. Sa iskustvom i znanjem, pozicija somelijera postaje viša, odgovornija, ali i finansijski zahvalnija.  

Kako se pravilno proba vino u restoranu?

Da biste pili vino u restoranu, ne treba da budete profesionalac i treba da osluškujete sebe. Kad vam konobar ili somelijer da da probate vino pre nego što ga usluži, probajte i budite iskreni. Ako vam se ne svidja, nemojte ga odabrati. Ipak, dobar somelijer će već tokom razgovora shvatiti vaš senzibiltet i u velikom broju slučajeva će Vam preporučiti vino za Vas. Ukoliko vam vino neprijatno miriše, a niste sigurni o čemu se radi, pitajte. Vina mogu da imaju neprijatan miris odnosno mane i to vino se vraća i poslužuje druga boca. Najvažnije je da uživate tokom boravka u restoranu,  poštujete bonton i da Vam hrana i vino prijaju. 

Da li kaskamo za svijetom po kvalitetu vina?

Apsolutno ne. Ono što nedostaje većini vina iz celog regiona jeste prepoznatljiv stil, fokus na odredjenu sorti koja će da bude brend jednog regiona, zemlje. Dakle, kvalitet je ne upitan, imamo sjajne eneloge, odlične teroare i znanje tako da u tom smislu smo više nego dobri.

Imate li poruku za naše čitaoce?

Pratite svoje želje, postavljajte ciljeve koji su dostižni i realni i počnite da ih ostvarujete. Ne jurite za slavom, nego za znanjem. Ulažite u sebe i uživajte u svom poslu. Tu se krije sreća!